Igor Antić

16. jun, 2007. godine.

Oglasni prostor U subotu, 16. juna 2007. godine, u centru Novog Sada, na fasadi zgrade Ilije Ognjanovića 7, postavljena je instalacija umetnika Igora Antića Oglasni prostor. Instalaciju čini fotografija na platnu 13 x 10 m, koja prikazuje fragmente jednog arhitektonskog objekta. Unutar fotografije nalazi se i elektronski displej sa tekstom koji defiluje u obliku trake i koji predstavlja oglasni prostor. Građani mogu slati poruke i oglase putem plaćenih SMS-a. Od sakupljenog novca planira se izgradnja Centra za savremenu umetnost, kao što je i najavljeno na fotografiji. Kakav će zaista biti taj centar? Od 1992. godine ja kontinuirano radim na pitanjima vezanim za kontekst umetničkog dela. Ovaj projekat proizilazi iz diskusija oko nedostatka izložbenih prostora i oko odsustva savremene umetnosti u urbanom prostoru Novog Sada uopšte. Tvrdi se da su umetnost i kultura potisnuti u drugi plan u odnosu na biznis i da još uvek ne nalaze svoje mesto u gradu. Dokaz za to je i da u ovom mestu od nekoliko stotina hiljada stanovnika, nikada nije postojala i jos uvek ne postoji zgrada Muzeja za savremenu umetnost. Tvrdi se takođe i da je grad prenatrpan reklamnim panoima koji ga /guše/ i čine ružnim. Moj rad ujedinjuje ove aspekte i infiltriran je u svakodnevnu sliku grada, do te mere da ga je teško razlikovati od ostalih reklamno-promotivnih bilborda. Na taj način on je situiran u samo srce problema koji su podjednako socijalne i estetske prirode. Ideja mi je da obrišem granice između onoga sto bi se moglo smatrati za neukusni nusprodukt biznisa, sa jedne strane i onoga što bi se se moglo smatrati za kulturni projekat od visokog značaja, sa druge strane. Činjenica jeste da su umetnost i kultura uvek i bilo gde upletene u zamršeno klupko ekonomskih odnosa. Putem ovog mog rada, koji traje u vremenu, to postaje jos očiglednije. Centar za savremenu umetnost u Novom Sadu će se sazidati pomoću novca sakupljenog putem relativno banalnih poruka objavljenih u Oglasnom prostoru. Ostaje da se vidi kolika suma novca će biti skupljena i šta se sa njom može izgraditi

Igor Antic

MADE IN NOVI SAD

05. jul, 2007. godine.

Irina Subotić, Svetlana Mladenov, Suzana Vuksanović, Jasmina Čubrilo, Dušan Todorović, Galerija Tableau, Novi Sad, 2007.

Na domaćoj art sceni duži niz godina, čak decenija, ne postoje pregledi koji bi ovdašnju vizuelnu umetnost bar na trenutak činili relevantnim faktorom u globalnoj umetničkoj razmeni. Umesto klasičnog istorijsko-umetničkog pristupa, baziranog na čekanju da se uzavrela art scena smiri i iz njenog mnoštva izdvoje značajniji pojedinci i dometi, grupa autora, na poziv male privatne galerije "Tableau" i njene vlasnice Natali Beljanski, prihvatila se posla sondiranja aktuelne novosadske art produkcije. Nazvali ih scenom ili nizom autora koji uporedo funkcionišu u gradu koji nema umetničku infrastrukturu, tržište, tj. odgovarajuću logističko-medijsku podršku, šezdesetak umetnika (od kojih mnogi sa zavidnom međunarodnom reputacijom) zastupljenih u knjizi "Made in Novi Sad", umesto dosadašnjih mahom autoreferentnih pozicija, pokazuju domete i ambicije koji Novi Sad definitivno pozicioniraju kao nezaobilazno mesto na regionalnoj art mapi. Navedena knjiga, nimalo lišena visokih ambicija, na više od 260 strana, s obiljem ilustracija u boji i prevodom na engleski jezik, reprezentativan je pregled vojvođanske umetničke produkcije koja ovim projektom i te kako dobija na vidljivosti, a - zašto ne reći - i na značaju. Poređenja radi, ovakvi pregledi retki su i u mnogo razvijenim kulturama od naše; stoga novosadska Galerija "Tableau" zaslužuje svaku pohvalu i podršku.
Nebojša Milenković